Zagrizi me. Ja sam hleb tvoj
pečen na pepelu sopstva.
Ne jedi me s ljubavlju.
Jedi me kao da umireš od gladi
za nečim što znaš da će ti razoriti zube.
U meni nema vina. Samo stara krv,
koja više ne zna čije je ime nosila.
To je voda sveta kojom krstiš ženu
koja nikad nije bila devojčica.
Uzmi i jedi, ovo je telo moje,
ali ne za tebe.
Za tvoju nemoć da me spasiš.
Za tvoje oči koje me ne vide
dok im nudim komade sebe kao svete ostatke.
Znaš li kako miriše svetinja
koja se ne koristi više?
Kao vlažna pokrovka
koju niko nije skidao sa mrtvog tela
jer su svi zaboravili da je umrlo.
Kad me prineseš ustima,
ne misli da jedeš ženu.
Jedeš greh koji se nije pokajao.
Jedeš Bogorodicu kojoj nisu dali sina.
Moje oči su zapečaćene tamjanom
i u njima je utihnula sva svetlost.
Samo crnilo pod kapcima
gde ni demoni više ne ulaze
jer kažu da tu nema šta da se uzme.
A kad me pojedeš, ne budi miran.
Jer tvoji gresi nisu oprošteni.
Samo više nikoga nije briga.
MAPA HAOSA