Pristajem.
Pristajem da me voliš do ivice,
a onda me pustiš da padnem.
Pristajem da me ne razumeš.
Da me ne dodiruješ kao osobu,
već kao stazu kojom dolaziš
do sopstvene praznine.
Pristajem da me koristiš za projekciju.
Za odjek.
Za tren refleksije pre nego što zagrizeš senku.
Ali!
I ja uzimam svoje pravo:
✝ Da te raskrinkam pogledom.
✝ Da ti ljubim grob u grudima.
✝ Da ti liznem deo ličnosti koji je umro u detinjstvu.
✝ Da se nabijem na tvoju emocionalnu hladnoću kao na krst.
I onda
kad te budem volela najviše,
kad ti pružim svu svetlost,
kad budem disala za oboje:
Odlazim.
Skidam se sa krsta sama.
Obrišem krv.
Ti se ne moraš spasiti.
Ja nisam tvoj spas.
Ali sam ti dokaz da si bar jednom bio viđen.
I ako već moraš da umreš,
onda da znaš da sam bar jednom
jebala tvoju smrt
kao da je najlepši čovek na svetu.