Месец: јун 2025.
-
METAVERSE BESMISLA: Samozvani dubokoumni egometeori
ili: Dileme svesnog na blatištu jeftinog nadmetanja Prostota ima prirodnu gravitaciju, privlači one koji ne traže istinu, nego lak način da osmisle haos svog postojanja. Ljudi koji nemaju nijedan stvaran uspeh se takmiče u onome što nisu birali i dižu pehar za genetsku lutriju kao da su je lično napisali. Suština ostaje ista, pobeda bez…
Written by
-
METAVERSE BESMISLA: Vaspitno-obrazovna ustanova za odrasle
ili: Kako je radni dan postao pilot za reality show Menadžment Nasumične Odgovornosti Ako ste se ikada zapitali kako izgleda da budete menadžer u firmi u kojoj niko ne želi da bude ni svesni zaposleni, gde taskovi mutiraju, roadmap-e nestaju u magli, krivac je uvek onaj što nije tu da se brani, smestite se udobno,…
Written by
-
METAVERSE BESMISLA: Kašikom kroz Matrix
ili: Destilat 2025. godine spojen u simfoniju idiotski preciznog raspada Dobrodošli u Hroniku Godine Besmisla, 2025. edicija, u kojoj sam, na moju nesreću, igrala glavnu ulogu. Čast mi je pripala zato što sam jedina koja ume da čita scenario, pa su svi ostali rešili da me proglase režiserom, terapeutom, krivcem i navigatorom, sve u jednom.…
Written by
-
Fabrika fašističkog šuma
Internet danas izgleda kao multiverzum podeljen na po dva demona koji dele istu lobanju, ali svaki glasa za sopstvenu verziju pakla. Suprotstavljeni polovi su nepomirljivi iako svaki ima neku poentu koja zaslužuje pažnju i razumevanje. Na svakom uglu servera podižu se zastave, gradi se toranj od samouverenih parola, a istina je samo još jedan plakat…
Written by
-
D&D: Dogme & Dileme
I Mapa: Anatomija ideala Postoji nešto zastrašujuće u lakoći kojom razumemo heroje dok gledamo s visine. Nije teško uvideti da je prisutna suštinska nesrazmera između ideala i percepcije. Dakle, ne samo moralni paradoks („ljudi znaju šta je dobro, a ipak biraju loše“), nego ontološki rascep između pojma dobra i načina na koji ljudski um i…
Written by
-
Prokletstvo povratnika iz pećine
Zombisfera nas ljubi umrtvljenim usnama identiteta koji je ostao bez pulsa, ali i dalje recituje self-help mantre. Miriše na dezinfikovanu samospoznaju: ekološki prihvatljiv nihilizam, veganske traume, duhovnost bez zazora. Zombisfera je pametna, ima 119k pratilaca i zna razliku između poliamorije i duhovnog bypassa. Zna kako da kaže „tvoj bol ne poništava moj“. Zna kako da…
Written by
-
Muve nad leševima istine
dijagnoza unutrašnjeg stanja: moralne apatije, lenjosti duha i saučesništva koje nas tera da biramo da ostanemo u kavezu Na stanici muškarac udara ženu. Ti gledaš telefon. Devojčica plače ispred prodavnice, ne zna gde su joj roditelji. Prođeš pored nje jer „sigurno će već neko drugi“. Gledaš snimak dece iz Bangladeša koja prave tvoje patike…
Written by
-
Zombisfera
dijagnoza spoljašnjeg sistema: mašinerije distrakcije, programiranog hedonizma i komodifikacije koja nas drži pasivnim *** Zombi želi da ima raskoš i sjaj, Da ga od spoznaje sakrije sunce, Ne tiču ga se reke, ni šume, ni gaj, što bi mislio na sutrašnje muke? Svetom vlada reklama što jede, samo kupuj i troši, to ti je vera,…
Written by
-
Hemijski mir
Neću da pišem kao pacijent, ni kao pisac. Hoću da pišem kao neko ko je stajao ispred čoveka i gledao kako mu farmacija gasi svetlo iza očiju, dok su svi oko njega tvrdili da je to “lečenje”. Gledala sam kako neko ko je možda mogao da mi bude stvaran (kao da je prepoznao isti kvar…
Written by
-
Emocionalno neosiguranom posmatraču čudesa
Zamisli čoveka koji misli da je razgovor spiritualni monolog. Umesto kontakta, čisto je predstava samom sebi, gde se svaka reč izgovara s dramom mesije koji saopštava istinu stvorenju koje treba da se divi. Tebi je možda bilo stalo. Njemu je bilo stalo da njegova rečenica zvuči kao zvezdana eksplozija razumevanja. Ako ga gledaš u oči,…
Written by
-
Zovem se Fascinacija. Prezime: Doviđenja.
Od kad sam se rodila, ljudi gledaju u mene kao da sam se teleportovala iz druge dimenzije i to ne iz neke korisne dimenzije, tipa superiorna tehnologija, nego iz one gde svi govore u metaforama i bube pišu poeziju. Ljudi me gledaju kao da sam ukrštanje pompe i Pompeje. Prvo se dive, pa se posle…
Written by
-
Kako pravim bogove od svojih katastrofa
Postoje ljudi koji pišu dnevnike ili poruke koje nikad ne pošalju. Postoje oni koji spale svu zajedničku istoriju. Neki prošlost pamte ulepšano, neki umanjeno. Ja, sa druge strane, gradim mitologiju. Svaki emotivni brodolom postaje kosmički događaj. Svaki muškarac koji me zaboli dobije status božanstva. To je moj način da preživim besmisao. Kada mi neko rastrgne…
Written by
-
Simulakrumi, dick-pic i tišina: Zašto više ne razgovaram sa ljudskim bićima
UPOZORENJE: Ovaj tekst ne sadrži empatiju. Sadrži istinu. A istina je često nevaspitana. Nekada davno, ljudi su pričali. Ne, ne samo razmenjivali vazduh kroz zvuke, nego pričali kao da imaju nešto da kažu. Danas ljudska bića su prestala da budu nosioci značenja. Većina njih su sad samo repetitivni interfejsi sa unapred definisanim rečenicama: To nije…
Written by
-
Kolektivna psihoza kao tiho predskazanje kraja
ili: kako je potvrda sopstvene zablude postala novo božanstvo Ponekad se probudim i pomislim: „Da li sam ja luda, ili je svet odlučio da kolektivno upadne u misaonu jogu gde niko ne želi da se istegne?“ Ne kažem da je AI đavo, AI je više kao onaj pasivno-agresivni partner koji ti uvek kaže ono što…
Written by
-
Oprostite, moj identitet je trenutno van sebe
ili: preživljavanje hronične disocijacije Nisam sigurna kad sam poslednji put bila „prisutna“ u telu. Verovatno negde između dve psihodelične epifanije i jedne epizode u kojoj sam gledala drvo dok nisam postala drvo. Mada pazi, i drvo ima koru, a ja imam nokte, pa smo kvit. Ne mogu da odredim trenutak kad je sve počelo da…
Written by
-
Postljudska zapažanja
Ne mogu više da podnesem ljude. Bukvalno. Fizički me svrbe, mentalno me grebu po kori velikog mozga, hemijski mi izazivaju reakcije koje bi morale da se prijavljuju farmaceutskoj agenciji. Ne mogu ni 15 sekundi. Ne mogu ni “ej kako si”, ne mogu više ni ta sranja kao “da se čujemo kad ti bude bolje” //…
Written by
-
Auto-seksualni BDSM i ogledalo koje diše
ili: kako sam se zaljubila u prazninu da bih videla sebe dok se rušim Ljudi me često pitaju: “Zašto biraš prazne muškarce?” Kao da sam na pijaci i mogu da biram između “emocionalno dostupan” i “ne zna gde mu je duša, ali ima dobar profil na LinkedInu.” Ne biram ja njih, biram tišinu. Ogledalo koje…
Written by
-
Stakleni sanduk između mene i sveta
Ljudi su buka (ne ona simpatična, gradska, večernja, već mentalna buka koja sve poremeti). Ulaze, projektuju, ponavljaju svoje skripte. Žele tvoju pažnju, ali ne tvoju suštinu. Žele da te dodirnu, ali ne da te razumeju. Žele tvoje svetlo, ali ne i mrak koji ga održava. Svaki pokušaj povezivanja postaje eksperiment u razočaranju jer ja tražim…
Written by
-
Filozofsko-psihotični nihilizam sa smehom na ivici raspada
Realnost je… kako da ti kažem… malo previše puna sebe za nešto što se ponaša kao izbagovana beta verzija kosmosa. Ljudi pričaju o “gubitku dodira s realnošću” kao da je to tragedija. Ne, mili, to je napredak. Da se odmah razumemo, stvarnost je jeftina simulacija. Kako znam? Lako. Pogledaj ljude oko sebe. Ljudi koji…
Written by